Re: pesmi

Wislawa Szymborska Malo o duši Duša se ima. Niko je nema neprekidno i zauvek. Dan za danom, godinu za godinom, može se živeti bez nje. Ponekad samo u ushiæenjima i strahovima detinjstva gnezdi se na duže. Ponekad samo čudeæi se, što smo stari. Retko nam asistira pri teškim radovima, kao što su pomeranja nameštaja, vučenje kofera. ili krstarenje putevima u tesnim cipelama. U vreme popunjavanja anketa i seckanja mesa, po pravilu, ima izlaz. Od hiljadu naših razgovora učestvuje u jednom, i to ne obavezno, jer više voli da æuti. Kada nas telo jako zaboli, tiho napušta dežurstvo. Izbirljiva je: nerado nas vidi u gomili, gadi joj se naša borba za bilo kakvu dominaciju i žestina gramѕivosti. Radost i tuga za nju nisu različita oseæanja. Samo kroz njihovu povezanost ona je s nama. Možemo da računamo na nju kada ni u šta nismo sigurni, a za sve smo zainteresovani. Od materijalnih predmeta voli satove s klatnom i ogledala, što revnosno rade i kad ih niko ne posmatra. Ne kaže odakle dolazi i kada æe ponovo nestati, ali očigledno očekuje takva pitanja. Čini se: kao što je ona nama, i mi smo njoj za nešto potrebni. ................................................ Tri najneobičnije reči Kad izgovorim reč Buduænost, prvi slog veæ odlazi u prošlost. Kad izgovorim reč Tišina, narušavam je. Kad izgovorim reč Ništa, stvaram nešto što se ne može smestiti u bilo koje nepostojanje