Re: pesmi

Danijel Dragojeviæ Na jednoj Fra Angelicovoj slici dva muškarca Na jednoj Fra Angelicovoj slici dva muškarca iz nekih otvorenih sudova presipaju žito, upravo se vide otvori vreæa sa zrnevljem. Ta me slika, posebno ta scena, ponese mnogo više od mnogih njegovih otvoreno svetačkih. Uvijek kada vidim zrna, mnogo zrna na jednom mjestu, uskliknem, vidi koliko dragojeviæa. To znači da svako od tih zrna može rasti, može biti ono što može biti, a sada je zatvoreno u svoju okruglinu i čeka, s bezbroj stvari koje takoðer čekaju, čeka strpljivo, bez straha da æe ga mljeti, ptice zobati, jer zar je to važno kada je upravo sada živo i čeka buduænost koja je, naime, u svakom času ostvarena. Dakle, to uvijek pomislim kada vidim Fra Angelica, kada vidim žito, ali ne ustrajavam, usporedba mi na samom početku ispada iz ruku, ne dižem je, ne provjeravam, ne sumnjičim. Ako je pogrešna, pogreška je stvorila malu vezu, bio sam časak u svakom zrnu, u svakoj od njegovih moguænosti, očekivao sam sunce, zemlju, vlagu, zrak, više prostora, više vremena, intenzivniji život (to je kao da sam imao dušu), bio sam zatvorio oči, oponašao sam zrna koja su to činila mnogo potpunije, bez varanja.